Finansije i Osiguranje - Srbija

Nova previranja na bankarskom tržištu u Srbiji

Na tabeli banaka koje posluju u Srbiji promene su brže nego na rang-listi neke fudbalske lige. Samo u poslednjih godinu dana imena i vlasništvo je promenilo desetak banaka. Novina je da su banke sa stranim kapitalom počeli da kupuju domaći biznismeni. U utorak je to učinila "MK grupa" biznismena Miodraga Kostića, koja je kupila grčku Alfa banku, a vlasnici kragujevačke Direktne banke kupili su Findomestik banku.

Posle bankarskog eldorada, kada su domaće banke nestajale ili ih kupovali stranci, došlo je vreme otrežnjenja i obrnute situacije. Novi domaći vlasnici sada akcije tih istih banaka kupuju po nižoj ceni od one po kojoj su ih nabavljali stranci. Šta je tu dobro?

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Boško Živković kaže da je dobro što država u tim poslovima ne trpi nikakve izdatke.

Da li će novi, domaći vlasnici znati da igraju na tržištu.

"Domaće bankarstvo ima neke prednosti u odnosu na inostrano prosto zato što nije izloženo tako rigoroznoj regulativi kakva je regulativa Evropske centralne banke i Evropske agencije za bankarstvo, a mogućnost da pribave dodatne depozite i da obnove kreditnu aktivnost kod domaćih vlasnika jeste nešto veća", objašnjava profesor Boško Živković.

U Srbiji je prošle godine poslovalo 30 banaka, od kojih 22 pozitivno. One su obrtale oko 19 milijardi evra kapitala, što je tek polovina kapitala kojim raspolaže najveća mađarska OTP banka. Otuda ekonomisti kažu da je ovo pravi momenat za ukrupnjavanje bankarskog tržišta u Srbiji.

"Ono što će se tek ispoljiti, to je da će se koncentrisati kreditna aktivnost, pre svega u sektoru preduzeća kod još manjeg broja banaka u budućnosti kada dođe do oživljavanja privrednih aktivnosti, pa će doći do onoga što se zove spremnost banaka da deo tržišta zadrži ili proširi na račun drugih banaka koje nude nepovoljnije uslove za kredite", kaže profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić.

Prilikom kupovine Alfa banke, novi vlasnik je izjavio da gde drugi prave gubitak, on vidi priliku za profit.

Strancima za visok nivo nenaplativih kredita treba dodatni kapital za pokrivanje dugova, a oni više nisu spremni da pozajmljuju od majki firmi iz inostranstva. A i nivo profita je kao s početka veka. Da li će to zadovoljiti nove bankare, sačekaćemo bar neku godinu da to saznamo.